Материјал за 3. разред

Наша тема наредних недеља биће упознавање са појмом  удружење грађана ( невладина организација), као и улогом и врстама удружења. Грађани се окупљају око једног циља, удружују и организују своје активности и када предузимају грађанску иницијативу, али то удруживање нема трајни и формални карактер, као у случају формирања удружења грађана- организације за чије је оснивање потребно да буде регистрована по посебној процедури. такође, треба напоменути, да је право грађана на удруживање и самоорганизовање загарантовано уставом.
 На основу активности којим се удружења баве, отвара се могућност класификације организација грађана на основу различитих критеријума:
     - област активности ( култура, образовање, здравство, социјална заштита, заштита животне средине, економски и социјални развој, грађанска права и сл.)
     - врста активности ( хуманитарне, мировне активности и сл.)
     - циљна група ( избеглице, деца, омладина, жене, мањине, и сл.)

Прилог бр. 1

               ВРСТЕ УДРУЖЕЊА ГРАЂАНА ( НЕВЛАДИНИХ ОРГАНИЗАЦИЈА)

   1. Еколошке организације и покрети( боре се за здраву животну средину)
 
   2. Омладинске и студентске организације (заступају интересе младих људи и студената)

   3. Хуманитарне организације (прикупљају и деле хуманитарну помоћ)

   4. Образовне организације (едукују људе на различите теме)

   5. Мировне организације (развијају културу мира, ненасиља и толеранције)

   6. Организације за заштиту права мањина и маргинализованих група- Рома, избеглих и расељених лица, жена, деце, хомосексуалаца итд.( штите људска и грађанска права)

   7. Међународне организације ( Црвени крст, УНИЦЕФ, итд.)

Прилог бр .2

            ОРГАНИЗАЦИЈЕ ГРАЂАНА - ТЕРМИНОЛОШКА РАЗНОВРСНОСТ

У зависности од политичког, културног и привредног развоја, организације грађана се различито развијају у различитим земљама.

Непрофитни сектор, термин који се најчешће прихвата,  наглашава да ове организације, за разлику од профитних, не постоје примарно ради остваривања профита. Оне могу да остварују профит, али то није њихов примарни циљ. Сем тога, зарађени профит се не расподељује међу члановима, већ се употребљава за програме и активности.

Трећи сектор је термин који је као и претходни настао у Америци, да би се организације овог типа издвојиле из прва два сектора - државе и тржишта. Сам термин, међутим, не подразумева потпуну независност. У финансијском смислу, ове организације су често зависне и од државе и од приватних предузетника.

Добротворни сектор, термин који се користи у Енглеској, истиче подршку добротворних организација, донатора и спонзора, мада допринос донатора не мора да буде једини, а често ни главни извор прихода.
Добровољни сектор, термин који истиче значај добровољних активности, које не захтевају плаћање, рад волонтера, као главну особину овог сектора. Међутим, велики број активности у ово сектору захтева рад стручњака и стално запослених.

Невладине организације ( НВО ) је термин који наглашава одвојеност ових организација од владе и државног утицаја. Највише се употребљава у земљама у развоју, а углавном се односи на организације ангажоване на социјалним и економским променама. Такође, невладине организације не учествују у освајању власти; не могу бити примарно политички ангажоване а подршку кандидатима на изборима, али могу бити ангажоване у политичким активностима.


Прилог бр. 3
                               КАРАКТЕРИСТИКЕ УДРУЖЕЊА ГРАЂАНА
                                     ( НЕВЛАДИНИХ ОРГАНИЗАЦИЈА)

  1. Оснивају их сами грађани/ке

  2. Добровољна удружења грађана

  3. Нису сами себи сврха - настају да би створиле промену у средини и побољшале услове живота  грађана/ки

  4. Непрофитна - профит се не распоређује члановима организација већ се улаже у корист остварења постављених циљева

  5. Невладина - не оснива их влада

  6. Не учествују у освајању власти, али је контролишу ( једна од карактеристика цивилног друштва)
  7. Сами утврђују своје циљеве и дефинишу своје своје програме

  8. Вођена су вредностима