Материјал за 1. разред


Драги ученици Е11, Е12, Е13, М13, М12 и Г12,
 наставна јединица коју обрађујемо је- Стилови поступања у конфликтима. У наставку смо вам предочили који су најчешћи стилови и како се манифестују. Оно што очекујемо од вас је да се упознате са овим стиловима и да нам одговорите који је ваш  најчешћи начин решавања конфликата. Изаберите да ли сте корњача, плишани меда, ајкула, делфин, или пак лисица?

Поздрав и чувајте се!

Сви ми имамо непосредно искуство са конфликтима и са њиховим решавањем. Небројено пута смо се нашли у сукобу са неким или са пуно њих по разним питањима. Пуно пута смо смо попуштали или одустајали, пуно пута смо истерали своје, али и често правили компромис, одложили проблем и просто препустили случају да га сам реши. Кад су у питању стилови  поступањима у конфликтима, најчешћи су следећи:
1.ПОВЛАЧЕЊЕ
Ако једна страна у потенцијалном конфликту не показује никакву или малу бригу да задовољи своје интересе нити брине за другу страну, та страна се по правилу неће ни упуштати у решавање конфликта, и реаговаће повлачењем из конфликтне ситуације. Овај стил се сликовито може приказати корњачом,чија је девиза „Сукоб? Какав сукоб?“. И заиста, као што се корњача у незгодној ситуацији само увуче у свој оклоп, тако и неки људи, све док је то могуће, не желе да се суоче са конфликтом и понашају се као да никакав сукоб не постоји. Стално одлагање да о конфликту отворено разговарамо и покушамо да га решимо је лоша стратегија. Од тога конфликт неће нестати или се смањити- напротив, постајаће све већи и замршенији и када букне биће га много теже разрешавати него на почетку. С друге стране, повлачењем је корисно реаговати када је отворено конфронтирање сувише опасно и угрожавајуће, када предмет спора није много важан, када треба смирити ситуацију или када нам треба још времена да се припремимо за расправу.
2. ПОПУШТАЊЕ
Попустљив стил је карактеристичан за људе који у конфликту више воде рачуна о потребама друге стране, него о својим властитим, којима је у контакту са другим људима најважнје задржати са њима добре односе. Стога су они спремни и да занемаре властите потребе да би друга страна била задовољна. Њихов амблем може бити плишани меда чија је девиза“ Како ти кажеш!“. Они ће инсистирати на властитим интересима само дотле док су сигурни да тиме неће оштетити или повредити другу страну. А пошто у конфликту, по дефиницији, мора да постоји сукоб интереса и захтева, онај ко води више рачуна о туђим него о својим интересима постепено ће смањивати своје захтеве, чак и испод границе где им то уопште више не одговара, или ће одустати од даљег разговора и прихватити оно што тражи друга страна. Треба имати у виду да је бити попустљив корисно и примерено понашање када нам је однос са друго особом важнији од онога око чега смо се сукобили.
3. НАДМЕТАЊЕ
Вођење рачуна само о својим интересима, а занемаривање бриге о другој страни, подстиче људе да се током решавања конфликта надмећу са другом страном. Некада се овакво понашање још зове и такмичарско или компетитивно, или крут стил. Као симбол може да послужи ајкула и девиза „Биће по моме или неће бити никако!“. Људи који су спремни да се надмећу приликом решавања конфликта, посматрају то као сукоб у коме само један може бити победник, а други је поражени, и другу страну доживљавају пре свега као противнике које треба победити. Надметачка стратегија није нужно агресивна. Онај ко је примењује једноставно жели по сваку цену да оствари оно што је наумио и при томе не мари за другу страну. Избор оваквог стила може да буде израз решености да се чврсто стане иза својих права или убеђења, али може и да значи и решеност да се на рачун неког другог остваре сопствени интереси.
4. РЕШАВАЊЕ ПРОБЛЕМА
За овај приступ је карактеристично да се у исто време води рачуна и о властитим интересима, али и о интересима друге стране у сукобу. Симбол за овај стил је делфин чија је девиза „ Мени одговара то и то. Шта је твој избор?“. Стране у конфликту не гледају једни на друге као на противнике, већ као на сараднике који заједнички учествују у решавању проблема. Овакво понашање зове се још и сарадничко, кооперативно, а такође се означава и термином принципијелни стил или решавање проблема. Дакле, човек који конфликту приступи као решавању проблема, не настоји да победи другу страну, већ жели да они заједнички изнађу решење којим ће сви бити задовољни и нико се неће осећати пораженим као у неком надметању.
5. КОМПРОМИС
То је понашање у којем водимо подједнаку, али, да тако кажемо, половичну бригу и о властитој и о туђој страни. А резултат те половичне или подједнаке бриге биће настојање да се превише не бавимо решавањем конфликта, већ да прихватимо механичко решење по којем ће свака страна одустати од нечега и наћи се на средини. Обично се лисица користи као симбол за овај приступ и њена девиза је „ Боље пола него ништа“. Мада прихватање компромисног решења не мора бити лоше, често се дешава да обе стране након тога остану са осећањем губитка, и, што је још важније, на тај начин пропушта се прилика да се уочи решење које би било још боље и за једну и за другу страну. Поједини аутори сматрају да компромис није посебан стил понашања, већ да је то исход који се може појавити као коначни резултат и код свих других стилова поступања у конфликту.




Коментари

Популарни постови са овог блога

Волонтеризам

Материјал за 2. разред

Материјал за 3. разред